Saopštenje povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Kolektiv Talas TIRV najoštrije osuđuje sramotnu i diskriminatornu izjavu predsednika Repubike Srbije Aleksandra Vučića koja podstiče mržnju i netrpeljivost prema jednoj od najranjivijih društvenih grupa, LGBTIQ+ zajednici. U Srbiji ne postoji nijedan predlog zakona u kome se spominje treći rod, te zahtevamo od predsednika da povuče svoju izjavu i izvini se građanima i građankama Srbije zbog plasiranja dezinformacija jer nepostojeći zakon ne može ni biti (ne)potpisan. Gostujući na televiziji sa nacionalnom frekvencijom “Pink” u emisiji na jutarnjem programu predsednik Srbije je izjavio da neće potpisati nijedan zakon gde će biti moguće priznavanje trećeg roda a da nije muškarac ili žena. Predsednik je ovom izjavom potvrdio da su pitanja ljudskih prava LGBTIQ+ osoba politički nepopularna, da se njihovo rešavanje kotira veoma nisko na listi prioriteta političkih pitanja i da zaista u Srbiji nismo ni blizu dostizanja ravnopravnosti. Pored toga, predsednik Vučić je ovom prilikom pokazao ne samo nepoznavanje tematike o kojoj je govorio, s obzirom na to da je treći rod izjednačio sa veoma zbunjujućim opisom vrlo uskog spektra ljudi ,tvrdeći da se odnosi na “gender fluid osobe koji se jedan dan osećaju kao žena a drugi dan kao muškarac”, već i nepoznavanje kompleksnosti rodnog identiteta koji postoji van ili između binarnih kategorija. Rodni identiteti koji su van okvira binarnosti postoje oduvek i na svim prostorima o čemu postoje brojni naučni dokazite se nipošto o njima ne može govoriti kao o novom iracionalnom zahtevu “sa Zapada”. Naprotiv, istorija imperijalizma i nauke, kao i zabeleženi narodni običaji i predanja, ukazuju da je pitanje trećeg roda došlo od ljudi koji su pružali otpor spolja nametnutim normama. U kontekstu Srbije, oznaka trećeg roda se oduvek i išključivo odnosila na ljudska prava interpolnih ososba, na zaštitu njihovog prava na telesni integritet i na samoodređenje. Nepostojanje Zakona o rodnom identitetu predstavlja nedopustiv pravni vakum u državi koja sebe predstavlja demokratkskom. Trans i interpolne osobe u Srbiji se suočavaju sa brojim problemima kao što je siromaštvo, nezaposlenost, neadekvatna zdravstvena i zakonska zaštita, patologizacija, socijalna isključenost i brojni drugi vidovi diskriminacije, te smatramo da je to ono o čemu treba govoriti u medijima. Ono što je neophodno jeste da se, pre svega, svako, a posebno predstavnici vlasti i donosioci odluka, informišu o našim životima i našim pravima pre nego što negde javno govore o tome. Nedopustivo je da se o nama i našim potrebama govori bez posrednog ili neposrednog uključenja nas samih. Republika Srbija ima mnogo većih i ozbiljnijih problema od “problema” oznake trećeg roda kao što su loš životni standard, korupcija, kriminal, urušeni pravosudni, zdravstveni i obrazovni sistem. Poražavajuće je da se naš ugroženi društveni položaj i naša uskraćena prava koriste za širenje panike i skretanje pažnje sa gorućih problema u ovom društvu zarad skupljanja političkih poena. Apelujemo na predsednika Vučića, da deluje isključivo u okviru svoje funkcije i nadležnosti propisanim Ustavom Republike Srbije, da poštuje zakone vlastite zemlje i međunarodne akte koje je Srbija ratifikovala. Podsećamo predsednika Aleksandra Vučića da je on predsednik svih građana i građanki i njegova je zakonska obaveza da se zalaže za unapređivanje položaja i prava marginalizovanih društvenih grupa, a ne za uskraćivannje prava i podsticanje segregacije društva po bilo kojoj osnovi.
Saopštenje povodom femicida
U poslednjih nedelju dana dogodila su se dva femicida; 05.07. u selu kraj Boljevaca muškarac je ubio suprugu, a 06.07. je pronađeno beživotno telo prethodno nestale Noe Milivojev (18) koju je ubio dečko – što predstavlja i prvi femicid ove godine u kome je ubijena trans žena u Srbiji. Oba ova zločina su po svojim okolnostima potpuni prikaz mizoginije i nasilja kojima su žene i devojčice svakodnevno izložene u našem društvu. Žene su u Srbiji izložene nasilju u javnosti i na internetu, partnerskom nasilju, nasilju u porodici, eksploataciji na poslu i kod kuće, i te samim tim žene najviše plaćaju posledice ove društvene krize, i to svojim životima. Iz medija redovno saznajemo o ubistvima žena zbog njihovog roda, a istraživanja civilnog sektora pokazuju da su slučajevi femicida poslednjih godina u porastu. Uprkos tome, institucije izvršne vlasti i kontrole medija ne preduzimaju potrebne korake da se uvaže prijave žena za nasilje i da se njihovo dostojanstvo i integritet zaštite tokom procesa istrage. Često se javnost, ali i sami policijski službenici, fokusiraju na preispitivanje ponašanja i izgleda samih žena i njihovih identiteta, te pribegavaju relativizaciji i senzacionalizaciji nasilja, zbog čega izostaje i pravovremeno reagovanje i mnoge od njih ga ne prežive. Sve više žena progovara o nasilju koje su preživele, ali se u našem društvu o njemu i dalje nedovoljno govori, niti postoje adekvatne mere nadležnih institucija koje bi sprečile da se takvi zločini ponove. Ovo su 21. i 22. slučaj femicida nakon samo polovine ove godine. U prethodnoj godini 25 žena i devojčica su bile žrtve femicida. Krajnje je vreme da nadležne institucije počnu da slušaju žene i veruju im kada govore o nasilju, i da se primene sistemske mere o kojima ženske organizacije godinama govore, ako želimo da se ova crna statistika zaustavi. Ni jedna žena manje!
Saopštenje potpisuju:
Kolektiv Talas TIRV Zenske studije Rainbow Ignite BeFem Da Se Zna Društvo Ponosa Alternativni centar za devojke Beograd Prajd Labris Centar za devojke Niš Asocijacija Duga Grupa IZAĐI Građanske inicijative CRTA Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje – Potent YIHR – Inicijativa mladih za ljudska prava Impuls Tutin Egal Hartefact Haver Srbija Centar modernih veština XY Spectrum Romnjako Ilo IRIDA Centar za kriznu politiku i reagovanje Beogradski centar za ljudska prava NVO Regeneracija Civil Rights Defenders LGBTI ERA – Equal Rights Association Društveni centar Oktobar TMB – Trans Mreža Balkan
Saopštenje povodom ubistva Noe Milivojev
Beživotno telo Noe Milivojev (18) iz Kovilja, pronađeno je u stanu osumnjičenog D.O. (33) u centru Beograda. Osimnjičeni je na licu mesta priznao ubistvo, nakon što je uhvaćen u pokušaju da ukloni dokaze i samo telo. Ovakav zločin i njegove okolnosti nas duboko potresaju jer pokazuju do koje mere su žene u našem društvu izložene nasilju, a naročito one marginalizovane. U vestima redovno saznajemo o ubistvima žena zbog njihovog roda, a istraživanja NVO pokazuju da su slučajevi femicida poslednjih godina u porastu. Uprkos tome, institucije izvršne vlasti i kontrole medija ne preduzimaju korake da se uvaže prijave žena za nasilje i da se njihovo dostojanstvo i integritet zaštite tokom procesa istrage i u medijima. Najčešće se mediji, ali i sami policijski službenici, fokusiraju na preispitivanje ponašanja i izgleda samih žena i njihovih identiteta, te se bave relativizacijom, i senzacionalizacijom nasilja, koju mnoge od njih ne prežive. U talasu nasilja kroz koje naša zemlja prolazi poslednjih meseci, najmanje smo mogli naići na preispitivanje ključnih problema i uzročnika nasilja: sistemskog seksizma, mizoginije, transfobije i drugih oblika diskriminacije i mržnje kojima su žene u našoj zajednici izložene. Uprkos tome, mediji su u ovom periodu redovno prenosili izjave koje šire strah i predrasude spram žena i različitih manjina, pa i paniku vezanu za „rodnu ideologiju“ i same trans osobe. Nažalost, tokom potrage za Noom, mediji gotovo univerzalno nisu poštovali njen rodni identitet i dostojanstvo, objavljivajući njene lične podatke koji ni na koji način nisu bili vezani za istragu, niti je za to postojala ičija saglasnost. Povećanu vidljivost transrodnih osoba nažalost, istorijski i u svim delovima sveta, oduvek je pratilo fizičko i seksualno nasilje – koje disproporcionalno pogađa trans žene. Ali su u ovom momentu bitni ljudi, a ne brojevi. Ono što je ubica učinio Noi ne zaslužuje ni jedno živo biće: nijedna žena, nijedna trans osoba, nijedno jedva punoletno dete. Ne smemo da ostanemo ravnodušne i ne smemo da zaboravimo. Odgovornost je na institucijama, ali i na svima onima koji vrednuju jedne živote više od drugih. Na nama je da se sa ovim suočimo, da o tome govorimo i da svesno žalimo one koje su izgubile živote. Ovo je 22. femicid u Srbiji ove godine. Ovim putem izražavamo najiskrenije saučešće svima onima koji su Nou voleli.
Saopštenje povodom nestanka Noe Milivojev
Talas izražava duboku zabrinutost zbog nestanka devojke Noe Milivojev (18) iz Kovilja, koja se 17. juna uputila kod dečka u Beograd i od tada joj se gubi svaki trag. Kako mediji prenose, nestanak je prijavljen policiji u ponedeljak, 19. juna, a ona je na sebi u trenutku nestanka imala roze haljinu, crne patike, beli ranac i prepoznatljive roze kikice. Ovom prilikom zahtevamo da svi mediji koji izveštavaju o ovom slučaju to rade u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima definisanim u novinarskom kodeksu. Zahtevamo da poštuju ljudska prava i zakone Republike Srbije, koji im nalažu da o ovakvim slučajevima ne smeju izveštavati na senzacionalistički način. Zahtevamo da mediji, ali i javnost, poštuju Zakon o zabrani diskriminacije, pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka, kao i pravo na nepovredivost ličnog integriteta. Zahtevamo da mediji ne objavljuju fotografije na kojima se lik osobe ne poklapa sa njenim trenutnim izgledom kako ne bi zbunjivali javnost i time otežavali potragu za nestalom osobom. Zahtevamo da se članci koji sadrže nerelevatne informacije za pomenuti slučaj povuku u najkraćem mogućem roku. Prilikom izveštavanja mediji uvek treba da koristite ime, rod i zamenice u skladu sa tim kako se osoba o kojoj se izveštava identifikuje. Transrodni identitet, kao i svaki drugi manjinski identitet, relevantan je za izveštavanje i javnost samo ako je igrao ulogu u datom slučaju, njegovim bespotrebnim isticanjem nanosi se šteta celoj trans zajednici koja je, i bez ovakvog izveštavanja, već izložena visokom stepenu nasilja. Prisilno autovanje, odnosno javno otkrivanje nečijeg rodnog identiteta, bez dozvole te osobe, može je izložiti opasnosti od različitih vidova nasilja. Neadekvatnim izveštavanjem, mediji osnažuju predrasude i stereotipe koji se vezuju za samu zajednicu, što dalje vodi do povećanja već velikog stepena transfobije u društvu. Talas najoštrije osuđuje sraman pristup koji pojedini mediji koriste zarad publiciteta i koji ne doprinosi solidarnosti i zajedništvu u potrazi za nestalom osobom, već ima suprotan efekat. Noa se trenutno vodi kao nestala, a mi molimo čitavu javnost da shvati ozbiljnost situacije i da ovaj slučaj prati sa humanošću, koje je u poslednje vreme sve manje. Molimo sve one koji misle da su je videli da obaveste najbližu policijsku stanicu.
Iskreno se nadamo srećnom kraju potrage, Kolektiv Talas TIRV
Saopštenje povodom rodno-kritičkog “feminizma”
U jeku rasprave koja se trenutno odvija povodom otkazanog čitalačkog kluba na temu tzv. “rodno kritičkog feminizma” u Biblioteci grada Beograda Kolektiv Talas TIRV želi da podseti javnost na društveni položaj u kome se trans osobe u Srbiji nalaze i da ukaže na ozbiljne posledice promocije i širenja ideja koje rodno kritičke inicijative zastupaju. Pre svega podsećamo da u Srbiji trans osobe nemaju sva osnovna ljudska prava, da čine jednu od najranjivijih i najmarginalizovanijih društvenih grupa i da su mržnja, netolerancija i nasilje u velikoj meri usmereni ka nama samo zato što postojimo. Debatovanje o tome da li neka društvena grupa treba da ima jednaka prava kao većinska populacija predstavlja poraz za svako društvo po svim humanističkim i civilizacijskim merilima. Ono što se krije ispod plašta “rodno kritičkog feminizma” je antidemokratska propaganda koja, u nedvosmislenoj korelaciji sa transfobijom, ima negativne implikacije za celo društvo. Ono što je tipično za nju jeste širenje straha spram manjinskih grupa koje označava kao zavere “neprijatelja”, skretanje pažnje sa sistemskih problema i uspostavljanje isključujućih normi identiteta (nacionalnog, religijskog, rodnog itd.) Diskusije i debate o trans osobama, u kojima se polemiše o nama na dehumanizujići način, direktno predstavljaju bezbednosni rizik za naše živote, te je i bilo kakvo održavanje istih nedopustivo. Same trans osobe retko imaju uslove, niti se osećaju bezbedno, da učestvuju u javnim debatama o transrodnosti – a pogotovo tamo gde se njihova autentična iskustva dovode u pitanje i gde se negira rodna diskriminacija koju svakodnevno proživljavaju. Dopustiti da se jedna takva debata održi značilo bi ulazak fašizma na mala vrata. Osporavanje prava na rodni identitet i telesnu autonomiju negativno se odražava ne samo na transrodne osobe već i na žene i sve one koji teže da žive u solidarnom i uređenom društvu koje diskriminaciju prema bilo kom ličnom svojstvu smatra neprihvatljivom. Izražavamo zahvalnost Biblioteci grada Beograda što je postupila u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije jer osnovna ljudska prava kao i naš rodni identitet i naše postojanje ne smeju biti tema debate. Neutemeljne generalizacije su sredstvo koje se koristi u cilju širenja panike, označavajući trans osobe kao poremećene, trans žene kao prerušene muškarce, transrodnost kao izmišljen rodni identitet, a našu borbu za naša prava kao pretnju pravima ostalih. Glasovi trans ljudi se u Srbiji ne čuju jer o nama najčešće debatuju oni koji misle da poznaju naš identitet i naše namere bolje od nas samih. Kolektiv Talas TIRV kao jedina organizacija u Srbiji koju vode isključivo transrodne i rodno nebirarne osobe, izražava duboku zabrinutost negiranja našeg prava na rodni identitet kao i zbog jačanja transfobičnih narativa koji vode ka dodatnoj represiji i marginalizaciji naše zajednice. Izražavamo zahvalanost svima onima kojima su prepoznali ili će tek prepoznati da je ovo mnogo više od ideološkog neslaganja dveju strana, jer je ovo za nas pitanje naših života.
