Prenosimo u celosti obraćanje naše aktivistinje Nore Juno Janković koja je bila jedna od govornika i govornica na otvaranju Nedelje ponosa 2023. 🏳️‍🌈

Prethodnih godina učestvovala sam u Prajdu u nadi da će vlast i javnost primetiti uslove u kojima većina LGBT osoba živi i konačno razumeti da tražimo samo osnovne stvari, ravnopravan tretman, i posledice za nasilnike. Ali – nakon svih šetnji protiv nasilja i udruživanja protiv bahatosti i eksploatacije koje su ljudi preduzeli tokom ove godine – ovde sam da bih i institucije i ovo društvo podstakla da se, bez selektivnog skretanja pogleda i prebacivanja odgovornosti, dobro zagledaju u ogledalo; da razumemo zašto smo tu gde jesmo, i šta ne možemo više dopustiti ako ne želimo da provedemo život u strahu.
Mnogi danas imaju velike poteškoće da nađu bilo kakav posao, a znate li šta treba istrpeti da bi dobili posao kada nemate ni ličnu kartu koja odgovara vašoj pojavi? Svi znamo koliko je skočila cena hrane i rente, a kako dočekuju kraj meseca one koje moraju iz svog džepa platiti hormone i lekove samo da bi funkcionisale? Svi znate da je puno teže živeti u unutrašnjosti, i koliko su mala mesta tek nevidljiva za institucije – ne možete ni da zamislite koliko tek može biti nevidljiva i izopštena trans osoba, ili porodica sa interseks detetom, iz takvog kraja!
Naime, ono što se LGBTI osobama dešava ne odudara toliko od onoga s čime se suočavaju i drugi građani i građanke. Da se realnost predstavi drugačije može želeti samo neko kome je u interesu da opravdan strah naroda zbog loše ekonomske situacije i odsustva vladavine prava preusmeri na manjine. A mi ne da nemamo moć, već najčešće nas ne smatraju ni ljudskim bićima!
/I/ Pre bih rekla da smo kanarinci u jami u koju su nas sve uvalile decenije neodgovornosti, zastrašivanja i neempatije.
Kada se obratimo se za pomoć i zaštitu nadležnima, mnogo češće nailazimo na nepoverenje i čak otvoreno ponižavanje. Zakoni koji već postoje da nas štite od diskriminacije jedva da su ikad sprovedeni! Za ovakve propuste, kao i za nesprovođenje mnogih zakona, mogu se uvek smisliti izgovori. ALI NEMA OPRAVDANjA za to da nas zakon ni ne prepoznaje, da ne postoji ni definicija rodnog identiteta koji svaki čovek ima i na osnovu koga može doživeti diskriminaciju.
Činjenica je da su problemi trans i interseks osoba kompleksni. Samim tim zakon koji tek u ponekoj sintagmi pomene rodni identitet ni u kom slučaju ne može biti odraz naše realnosti. Zato ne možemo dopustiti dalje odlaganje procedure za usvajanje jedinstvenog Zakona o rodnom identitetu, koji bi jasno i nedvosmisleno štitio ličnu i telesnu autonomiju trans i interseks osoba, zabranio sve oblike pritiska i prisile na medicinske procedure na koje sami nismo pristali, a naročito uslovljavanje njima kako bi naša lična dokumenta bila u skladu sa našim rodom.
Mladim trans i interseks osobama, koji svoju različitost osećaju na svojoj koži još tokom detinjstva, nije dopušteno ni da saznaju u školi da ljudi kao što su oni postoje i da mogu dobiti podršku i živeti kao i svi ostali. Zato takođe zahtevamo da se ne dopusti mešanje konzervativnih ideologija u nauku i obrazovanje, kao što se to dogodilo sa udžbenicima iz Biologije koje je ceo tim naučnika i pedagoga odobrio.
Mi ne tražimo nešto što je tuđe niti želimo biti nešto što nismo – već samo da budemo deo društva onakvi kakvi zaista jesmo, i dosta nam je laži! Želimo da sami odlučujemo o svojim telima i životima, a ne da nas gledaju kao žrtve JEDINE (navodno) bolesti u našem zdravstvenom sistemu koja nikome nije naškodila. Ne treba nama ispravljanje, već društvu koje ne prašta autentičnost i različita gledišta, ali zato ćuti i ograđuje se od svakog pojedinačnog slučaja nasilja nad trans osobama, interseks decom, ženama, i svima koje vidi kao slabe.
Ovi zahtevi nipošto nisu konkurencija svim drugim problemima koje treba rešiti, jer oni pogađaju i nas. Zato šetamo, umesto da se ograđujemo od odgovornosti i jedni od drugih. Inače će na kraju svaki otpor biti proglašen za bolest.